Branislava Testo

U prvi suton jesen je napala na kej
Park se ݡepurio u ݾutom k'o stari uݡminkani gej
Na uglu Glavne i Dunavske u moj je prostor kroݨila
Titrava, poput sveݦe slavske... Senka sa njenim oݨima


Bila je cvetak... No, to je juݨeraݡnja vest
Svi smo mi Gospodari Sveta tu negde s dvadeset i Ý¡est
Naݡ grad je bio njen liݨni atelje
Veliki film se snimao
Bila je jedna od tri ݾelje koje sam ikad imao

Za druge je smiݡljala slatke kolekcije...
Viݡe ukrase... u bojama neݾnim i toplim
Za sebe ݾaketiݦe od nekih grubih ݡtofova
Nisu vredele lekcije...
Navukla se... na pilule i Dݾenis Dݾoplin
I prve paketiݦe od onih Propalih Grofova
A priݨu je moju sluݡala skeptiݨno
Za nju je, naravno, to bilo totalno falݡ i patetiݨno
Banalne strasi... Ljubav, ljubomora, ݨeݾnja i bol i tom sliݨno
Uݾas... Patetiݨno

U prvi suton odjednom je zahladilo
Davno sam nuݨuo da je "na ݾutom"... Nije me iznenadilo
Do gala revije smo, eto, napokon stigli...
Dame i gospodo, ofucana kolekcija za straݡila
Na koncu priݨa vodi igli... E, lutko... Super si model saݡila

Ja sam pred ݾivot istupio najeݾen... I razdrljen
K'o pred streljaݨki vod u zoru
I strah me... Nepromenjen... Dok metak putuje
Al' sa sudbom se nateݾem... Onako zagrljen
K'o dve pijane lude na Ý¡oru
Znam, kaljavo ordenje na mom kaputu je...

Priݨaj mi malo o patetici
Tvoji su sveci za mene tek ubogi mali heretici?
Priݨaj mi malo... Ili nemoj?